Više od sporta

Novo izdanje: Zadnja posta Timok 2 "preplavila" Zaječar

Kažu da takva promocija jedne knjiga nikada nije vidjena u Zaječaru.Toliko ljudi nije bilo na premijerama pozorišta "Zoran Radmilović" u kome se u četvrtak stajalo, ali i oni koji su prestajali po 100 minuta ni jednog trenutka nisu zažalili.Više od 400 ljudi došlo je da prisustvuje predstavljanju novog izdanja naše kuće "Zadnja pošta Timok 2" autora Vladimira Stankovića. Prvo izdanje pod istim nazivom pojavilo se pre 5 godina sa 20 priča o Zaječaru iz sredine 50-ih do pred kraj 60-ih godina prošlog veka. Posle odličnog prijema knjige autor je, na nagovor prijatelja, napisao nastavak, dodao je još 22 priče i mnogo novih fotografija. Rezultat je knjiga na 340 strana sa 42 priče, pre svega, o duhu grada na dva Timoka, o ljudima koji su taj duh negovali i učinili da Zaječar bude prepoznatljiv po tome. Na promociji su govorili Bora Dimitrijević, arheolog, dugogodišnji direktor Zaječarskog muzeja, profesor Miloš-Miša Vešović i autor, a nezaboravno veče upotpunili su bard naše pozorišne i filmske scene Ivan Bekjarev, koji je čitao odlomke iz knjige, kao i pevač Željko Vasić, imače Zaječarac. Spektakl su upotpunili lokalni muzičari Biljana Ilić i Miša Antić koji su izveli 4 kompozicije Slobodana Perovića, nastale na reči Vladimira...

pročitaj više...

Vladimir Stanković

Beleška o piscu

Vladimir Stanković (7. 5. 1949, Knjaževac) prisutan je u srpskom novinarstvu već više od 40 godina. Počeo je u studentskim danima, u martu 1969. godine, kao beogradski dopisnik zagrebačkog „Vjesnika”. Iako se od prvog dana prevashodno bavio sportskim novinarstvom, po potrebi redakcije povremeno je pokrivao i druge sektore, od politike ulture do spoljnopolitičkih tema. Posle decenije rada u „Vjesniku”, u avgustu 1979. prelazi u „Borbu” na mesto urednika sportske rubrike gde ostaje sve do leta 1987. kada, na zahtev glavnog urednika, privremeno prelazi na mesto šefa deska, na kome ga zatiče čuvena Osma sednica SK Srbije. U okviru „Borbine” kuće tokom 1988. godine uređivao je sportski magazin „Tim” a u jesen 1989. pokrenuo je „Koš”, prvu jugoslovensku košarkašku reviju, koja je za rekordno kratko vreme dostigla tiraž od 70.000 primeraka. Sa mesta glavnog urednika ove revije, početkom 1992. otišao je u Španiju za dopisnika „Borbe”. I sam priznaje da nikada nije pomislio da će ostati tako dugo. Posle „Borbe” bio je dopisnik „Naše borbe” pa „Vremena”, „Večernjih novosti” i „Sporta”, a od proleća 2010. piše za „NIN”, „Blic” i ostala izdanja grupacije „Ringier”. Tekstovi u ovoj knjizi sabrani su iz pomenutih srpskih novina. Posredno, veza sa Španijom počela je kada je 1967, kao brucoš na Filološkom fakultetu na Katedri za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost, kao strani jezik odabrao – španski. Prvi susret sa ovom zemljom imao je 1976, kao turista. Potom se nekoliko puta vraćao u nju kao izveštač sa raznih događaja, da bi se definitivno zaljubio u Španiju tokom jednomesečnog boravka na Svetskom fudbalskom prvenstvu 1982. Tada je sklopio neka poznanstva i prijateljstva koja i danas traju i koja su dovela do saradnje sa „El Mundo Deportivom”, sportskim dnevnikom iz Barselone čiji je dopisnik bio iz Jugoslavije. Po dolasku u Barselonu olimpijske 1992. saradnja je nastavljena. Istovremeno, radio je kao urednik španskog izdanja mesečnika „FIBA Basketbol”, čije je sedište bilo u Londonu. S vremenom, u „La Vanguardiji” je počeo da objavljuje ne samo tekstove sportskog sadržaja već i političke rubrike, posebno teme vezane za krizu i ratove u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, objavljivao je tekstove u madridskom „Asu”, košarkaškom nedeljniku „Higantes del Basket” i u raznim regionalnim novinama, učestvovao je u mnogim televizijskim i radio emisijama u vreme NATO bombardovanja Srbije... Sarađivao je takođe sa medijima iz Italije i Francuske. Sa oreolom uglednog evropskog košarkaškog novinara, u leto 2000. dobio je poziv da bude direktor za medije novoosnovane košarkaške Evrolige. Na tom poslu ostao je šest godina, do leta 2006, kada odlazi u Moskvu na mesto direktora za međunarodne odnose u košarkaškom klubu Dinamo. Po povratku, u leto 2007, u Španiji radi kao slobodni novinar. Stalni je kolumnista sajta Evrolige, piše za „El Mundo Deportivo” i „La Vanguardiju”, stalni je učesnik nedeljnih „tertulija” (razgovora) na Radiju „Vitorija”, objavljivao je tekstove u „El Paisu”... Osim španskog, govori engleski i italijanski, služi se još francuskim i ruskim. Autor je knjige Montevideo, Bog te video!, posvećene učešću srpskih fudbalera na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. u Urugvaju, po kojoj su snimljeni veoma gledan igrani film, srpski kandidat za „Oskara”, i TV serija od 25 epizoda. Iste, 2010. godine objavio je i knjigu Španija od našeg dopisnika (njeno prvo izdanje). U karijeri dužoj od 40 godina, izveštavao je sa 7 olimpijada, 6 svetskih i 4 evropska prvenstva u fudbalu, 15 evropskih šampionata i 4 svetska prvenstva u košarci, 20 Fajnal for turnira... Između ostalih priznanja, dobitnik je Majske nagrade Sportskog saveza Srbije (2011) i specijalnog priznanja Udruženja sportskih novinara Srbije za podvig godine (2010). Živi i dalje u Barseloni, ali je preko tekstova, a i fizički, veoma često u Beogradu.

Zoran Mihajlović, karikaturist:

-Ova knjiga je jednako dobra u odbrani, na sredini terena i napadu. Ona prodire po bokovima do suštine fudbala, tandem autora perom pravi piruete kao Maradona nekad na terenu. Ova knjiga je Više od igre!
Srdjan Pestorić, novinar "Sporta":

- "Misli o fudbalu" je sjajno spakovana knjiga od dva majstora, pisane reci i karikature. Posle " Montevideo, Bog te video" po mom misljenju jos jedno sjajno delo Vladimira Stankovica, koji i definitivno-ovog puta u društvu duhovitog Aleksandra Blatnika - ostavlja trag kada su fudbal i interesantna fudbalska literatura u pitanju.
Krsto Bobot, advokat:

- Sjajan spoj duhovitih i poučnih izreka i karikatura o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Čestitke autorima.
Dejan Petrović, esejist i filmski kritičar:

- Sve sto ste ikada želeli da znate o fudbalu iznutra, a niste imali koga da pitate, naći ćete u ovoj knjizi. Unikatan priručnik koji može da vas drži u svetu fudbala i van sezone, a ono što smo mislili da je sporedno postavlja na mesto glavnog. "Misli o fudbalu" će voleti i oni koji fudbal ne vole.
Dragan Pantelić, bivši reprezentativac:

- ''Rodile majke sinove, jedan postao svetski golman drugi svetski novinar i svetski karikaturista. Čestitam."
Dr Milan Kovačevic profesor na Elektronskom fakultetu u Nišu autor knjige''Kafansko fudbalsko društvo''

- ''Zabavno i poučno. Najviše mi se svidja Duško Radović: Fudbal okuplja dve vrste muškaraca, one koji nemaju devojke i one koji imaju žene".
Toša Borković, karikaturist:

- Majstorski dupli pas Stanković-Blatnik.Knjiga je sjajna!
Zoran Pajčin, službenik:

- Hvala autorima za ovu divnu knjigu. Najviše mi se dopala ona Maradonina izjava da bi u belom odelu, na venčanju, bez razmišljanja grudima zaustavio prljau leptu. Kakva strast!
Milan Nastić, novinar:

- Dva masjtora pera pokazala su kako se pravi delo koje će dugo trajati.
Nenad Stefanović, sportski TV i radio komentator:

- Korisna i poučna knjiga, citati su za svaku priliku a ilustracije duhovite.
Mića Miloradović, karikaturist:

- Dva momka ispod Kraljevice, koji su kao klinci šutirali "puvalo", kad su se dokopali prave lopte odmah su počeli da se druže sa Peleom, Maradonom , Šekijem, Kempesom, Zidanom, ali i sa Hovivom, Sempeom, Boskom Mordiljom i ostalim asovima. Iz tog druženja nastala je ova lepa knjiga. Jer i karikatura je igra kao i fudbal.Mozda i više od igre. Samo nacrtana lopta jeste prava ,iz te lopte se radja i humor. Zezajte se i dalje.

Više od sporta d.o.o. Beograd

KNJIGE MOŽETE PORUČITI NA

011/27-60-154 060/57-57-552

info@viseodsporta.com

KO SMO?

Više od sporta d.o.o. za izdavačku delatnost i medijske komunikacije nastala je 2012. godine kao rezultat timskog rada doajena sportskog novinarstva Vladimira Stankovića i dugogodišnjeg urednika popularnih magazina Vlade Nedanoskog.