DOČEKAĆEMO 100

Vladimir Stanković

Počelo je, što se srpskog sporta tiče, da bolje ne može biti-medaljom. Andrija Zlatić je "upucao" bronzu u disciplini koja mu je slabija i kao što reče Goran Maksimović, selektor strelaca, imamo još 11 takmičenja i realne šanse da se osvoji još neka medalja. Pošto je Srpski olimpijski komitet, odlukom MOK shodno važećem pravilniku; legitimni naslednik svih prethodnih olimpijskih komiteta bivših država i zajednica, Zlatićeva medalja bila je ukupno 99. što znači da ćemo u Londonu, osim u nekom krajnje čudnom raspletu, kao u onoj pesmi doživeti i  dočekati i 100.
Kada je reč o medaljama strelaca, a ima ih 11. od Maksimovićevog trijumfa u Seulu 1988, ne mogu a da se ne setim pomalo crno-humorske anegdote iz Barselone 1992. Naši sportisti su, zbog sankcija, učestvovali samo u individualnim sportovima i pod olimpijskom zastavom, kao nezavisni takmičari. Rat je besneo u delovima bivše zajedničke države, a malobrojni srpski sportisti, pa i novinari, morali su da trpe sindrom kolektivne krivice jer su u medijskom ratu koji je Miloševićev režim ignorisao, ili isuviše kasno shvatio njegov značaj, Srbi bili označeni kao glavni krivci za krvoproliće. U takvoj, prilično neprijatnoj atmosferi, negde prvih dana Igara stigla je vest da je Aranka Binder "upucala" srebrnu medalju.
-To vam je, izgleda, nacionaloni sport-bio je zajedljiv komentar kolega iz nekadašnje zajedničke države.
Ironija ili ne, ali neosporna je činjenica da nam je streljaštvo (uzgred, videh agencijsku vest da je Ministasrtsvo sporta čestitalo medalju STRELIČARSKOM savezu !) jedan od najuspešnijih sportova. Od 1988. samo na jednoj olimpijadi, pre 4 godine u Pekingu, nije osvojena medalja. U bilansu su tri zlatne (Goran Maksimovic, Jasna Šekarić, Aleksandra Ivošev), dva srebra i 6 bronzanih medalja.
U subotu uveče, na prijemu u ambasadi Srbije u Londonu, prisustvovao sam razgovoru selktora Gorana Maksimovića i predsednika SOK Vlade Divca. Tema: strelište u Beogradu. Maksimović kaže da su strelci sredili sve papire da se na postojecem  na Carevoj ćupriji izgradi moderan objekat, dostojan velikih takmičara koje streljački sport ima. Preduzimljivi Divac, koji je zaista mnogo uradio od kada je na čelu Olimpijskog komiteta, misli da će posle Londona biti pravi trenutak da se to pitanje defintivno reši. Rešenje će, delimično, tražiti preko ministarstava vojske i unutrašnjih poslova jer je reč o objektu koji će moći da koriste ne samo strelci. Takođe, Divac ima ideju da takmičari po završetku karijere pomognu kao treneri u osposobljavanju ne samo novih takmičara već i pripadnika vojske i milicije... Ako fale pare, ideje ne nedostaju a one su, ponekad, važnije od para.
Reč dve o svečanom otvaranju. Londonska štampa se utrkuje u traženju što jačih komplimenata, talas velikog ponosa i patriotizma zapljusnuo je čitavu Veliku Britaniju. Generalni prigovor stranih posmatrača je da je ceremonija predugo trajala, ali meni se dopala. Imala je dušu, ljudski karakter, socijalnu notu, istorijsku komponentu, maštu, tradiciju, nostalgiju, tehnologiju i muziku, mnogo dobre muzike. Za nas koji smo odrasli na Bitlsima, Pol Mekartni je vrhunac a večna "Hej Džud" vratila nas je u nezaboravne 60-te koliko nas je moderna tehnologija podsećala da smo u  u drugoj deceniju 21. veka.  Ovo su mi osme olimpijske igre i nisam sklon poređenjima. Svako otvaranje je imalo neku svoju notu a razliku pravi četvorogodišnji period  jer tehnologija toliko napreduje da je svakom novom organizatoru lakše da pravi efektnije elektrosnke, zvučne ili svetslosne efekte. Olimpijski stadion u Londonu pružio je mnogo mogućnosti reditelju , dobitniku "Oskara" Deni Bojlu  (Slumdog Millionaire) i on je znao da je iskoristi uz pomoć 15.000 volontera.
London je, rekao bih, položio prvi ispit ali više bih voleo da ga pamtimo po uspesima srpskih sportista. Sva je prilika da će naš skor iz Pekinga od 3 medalje ovde biti obilato nadmašen, a ako se ispuni smela prognoza Vlade Divca koju ne smem "glasno" da ponovim, Srbija će iz Londona otići kao jedna od uspešnijih sportskih nacija.
Iz njegovih usta u "nadležne" uši!

Subota,28.juli 2012.