DOČEKAĆEMO 100
Vladimir Stanković
Počelo je, što se srpskog sporta tiče, da bolje ne može biti-medaljom. Andrija Zlatić je "upucao" bronzu u disciplini koja mu je slabija i kao što reče Goran Maksimović, selektor strelaca, imamo još 11 takmičenja i realne šanse da se osvoji još neka medalja. Pošto je Srpski olimpijski komitet, odlukom MOK shodno važećem pravilniku; legitimni naslednik svih prethodnih olimpijskih komiteta bivših država i zajednica, Zlatićeva medalja bila je ukupno 99. što znači da ćemo u Londonu, osim u nekom krajnje čudnom raspletu, kao u onoj pesmi doživeti i dočekati i 100.
Kada je reč o medaljama strelaca, a ima ih 11. od Maksimovićevog trijumfa u Seulu 1988, ne mogu a da se ne setim pomalo crno-humorske anegdote iz Barselone 1992. Naši sportisti su, zbog sankcija, učestvovali samo u individualnim sportovima i pod olimpijskom zastavom, kao nezavisni takmičari. Rat je besneo u delovima bivše zajedničke države, a malobrojni srpski sportisti, pa i novinari, morali su da trpe sindrom kolektivne krivice jer su u medijskom ratu koji je Miloševićev režim ignorisao, ili isuviše kasno shvatio njegov značaj, Srbi bili označeni kao glavni krivci za krvoproliće. U takvoj, prilično neprijatnoj atmosferi, negde prvih dana Igara stigla je vest da je Aranka Binder "upucala" srebrnu medalju.
-To vam je, izgleda, nacionaloni sport-bio je zajedljiv komentar kolega iz nekadašnje zajedničke države.
Ironija ili ne, ali neosporna je činjenica da nam je streljaštvo (uzgred, videh agencijsku vest da je Ministasrtsvo sporta čestitalo medalju STRELIČARSKOM savezu !) jedan od najuspešnijih sportova. Od 1988. samo na jednoj olimpijadi, pre 4 godine u Pekingu, nije osvojena medalja. U bilansu su tri zlatne (Goran Maksimovic, Jasna Šekarić, Aleksandra Ivošev), dva srebra i 6 bronzanih medalja.
U subotu uveče, na prijemu u ambasadi Srbije u Londonu, prisustvovao sam razgovoru selktora Gorana Maksimovića i predsednika SOK Vlade Divca. Tema: strelište u Beogradu. Maksimović kaže da su strelci sredili sve papire da se na postojecem na Carevoj ćupriji izgradi moderan objekat, dostojan velikih takmičara koje streljački sport ima. Preduzimljivi Divac, koji je zaista mnogo uradio od kada je na čelu Olimpijskog komiteta, misli da će posle Londona biti pravi trenutak da se to pitanje defintivno reši. Rešenje će, delimično, tražiti preko ministarstava vojske i unutrašnjih poslova jer je reč o objektu koji će moći da koriste ne samo strelci. Takođe, Divac ima ideju da takmičari po završetku karijere pomognu kao treneri u osposobljavanju ne samo novih takmičara već i pripadnika vojske i milicije... Ako fale pare, ideje ne nedostaju a one su, ponekad, važnije od para.
Reč dve o svečanom otvaranju. Londonska štampa se utrkuje u traženju što jačih komplimenata, talas velikog ponosa i patriotizma zapljusnuo je čitavu Veliku Britaniju. Generalni prigovor stranih posmatrača je da je ceremonija predugo trajala, ali meni se dopala. Imala je dušu, ljudski karakter, socijalnu notu, istorijsku komponentu, maštu, tradiciju, nostalgiju, tehnologiju i muziku, mnogo dobre muzike. Za nas koji smo odrasli na Bitlsima, Pol Mekartni je vrhunac a večna "Hej Džud" vratila nas je u nezaboravne 60-te koliko nas je moderna tehnologija podsećala da smo u u drugoj deceniju 21. veka. Ovo su mi osme olimpijske igre i nisam sklon poređenjima. Svako otvaranje je imalo neku svoju notu a razliku pravi četvorogodišnji period jer tehnologija toliko napreduje da je svakom novom organizatoru lakše da pravi efektnije elektrosnke, zvučne ili svetslosne efekte. Olimpijski stadion u Londonu pružio je mnogo mogućnosti reditelju , dobitniku "Oskara" Deni Bojlu (Slumdog Millionaire) i on je znao da je iskoristi uz pomoć 15.000 volontera.
London je, rekao bih, položio prvi ispit ali više bih voleo da ga pamtimo po uspesima srpskih sportista. Sva je prilika da će naš skor iz Pekinga od 3 medalje ovde biti obilato nadmašen, a ako se ispuni smela prognoza Vlade Divca koju ne smem "glasno" da ponovim, Srbija će iz Londona otići kao jedna od uspešnijih sportskih nacija.
Iz njegovih usta u "nadležne" uši!
Subota,28.juli 2012.
-Ova knjiga je jednako dobra u odbrani, na sredini terena i napadu. Ona prodire po bokovima do suštine fudbala, tandem autora perom pravi piruete kao Maradona nekad na terenu. Ova knjiga je Više od igre!
- "Misli o fudbalu" je sjajno spakovana knjiga od dva majstora, pisane reci i karikature. Posle " Montevideo, Bog te video" po mom misljenju jos jedno sjajno delo Vladimira Stankovica, koji i definitivno-ovog puta u društvu duhovitog Aleksandra Blatnika - ostavlja trag kada su fudbal i interesantna fudbalska literatura u pitanju.
- Sjajan spoj duhovitih i poučnih izreka i karikatura o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Čestitke autorima.
- Sve sto ste ikada želeli da znate o fudbalu iznutra, a niste imali koga da pitate, naći ćete u ovoj knjizi. Unikatan priručnik koji može da vas drži u svetu fudbala i van sezone, a ono što smo mislili da je sporedno postavlja na mesto glavnog. "Misli o fudbalu" će voleti i oni koji fudbal ne vole.
- ''Rodile majke sinove, jedan postao svetski golman drugi svetski novinar i svetski karikaturista. Čestitam."
- ''Zabavno i poučno. Najviše mi se svidja Duško Radović: Fudbal okuplja dve vrste muškaraca, one koji nemaju devojke i one koji imaju žene".
- Majstorski dupli pas Stanković-Blatnik.Knjiga je sjajna!
- Hvala autorima za ovu divnu knjigu. Najviše mi se dopala ona Maradonina izjava da bi u belom odelu, na venčanju, bez razmišljanja grudima zaustavio prljau leptu. Kakva strast!
- Dva masjtora pera pokazala su kako se pravi delo koje će dugo trajati.
- Korisna i poučna knjiga, citati su za svaku priliku a ilustracije duhovite.
- Dva momka ispod Kraljevice, koji su kao klinci šutirali "puvalo", kad su se dokopali prave lopte odmah su počeli da se druže sa Peleom, Maradonom , Šekijem, Kempesom, Zidanom, ali i sa Hovivom, Sempeom, Boskom Mordiljom i ostalim asovima. Iz tog druženja nastala je ova lepa knjiga. Jer i karikatura je igra kao i fudbal.Mozda i više od igre. Samo nacrtana lopta jeste prava ,iz te lopte se radja i humor. Zezajte se i dalje.
Više od sporta d.o.o. Beograd
KNJIGE MOŽETE PORUČITI NA
011/27-60-154 060/57-57-552
KO SMO?
Više od sporta d.o.o. za izdavačku delatnost i medijske komunikacije nastala je 2012. godine kao rezultat timskog rada doajena sportskog novinarstva Vladimira Stankovića i dugogodišnjeg urednika popularnih magazina Vlade Nedanoskog.
ALL RIGHTS RESERVED TO Web Sistem Media