Zanimljiv dan sa , manje-više, očekivanim rezultatima. Istina, nadao sam se da će rukometaši igrati bar nerešeno sa Mađarima i proći u četvrtfinale, ali oni očito nisu dovoljno spremni. Kad bi se važili rezultati prvih poluvremena, naši bi bili među osam, ali utakmica traje 60 minuta.Predugo za naše momke. Šteta, ali ne treba ih sada „razapinjati na krsti“, koliko u januaru bili su naši heroji. Odgledao sam odbojkaše. Nije bilo šansi. Rusi su verovatno najbolji trim na turniru i nije bilo logično vaditi se na njima. Šanse su propuštene protiv Nemačke i Brazila. Više smo očekivali od njih, kao i oni sami od sebe, ali i oni su ne tako davno takođe bili naši sportski junaci kao prvaci Evrope. Imaju dovoljan kredit za jedan lošiji rezultat.

Čast ekipnih sportova zasad spašavaju vaterpolisti. Poslednji meč u grupi sa Rumunijom bio je igra mačke i miša, bilo je i 11-1 pre konačnih 12-4. Sada su na redu Australijanci a posle, nadam se, borba za medalje. 

Deo popodnevna proveo sam u košarkaškoj dvorani. Dok sam bio na odbojci, na drugom kraju grada, Australija je napravila iznenađenje i pobedila Rusiju. I to kako! Trojkom Milsa sekund pre kraja za 82-80. Prethodno su se Rusi, činilo se, izvadili i posle stalne pasive u finišu uspeli da povedu. Četiri sekunde pre kraja, pri 80-79 za Rusiju, Australijanci su uzeli tajm-aut, odigrali kombinaciju, Mils je ostao sam i....pogodio. Odgledao sam veći deo meča Francuska-Nigerija, 79-73. U 35. minutu bilo je 62-62 ali je u finišu meča Nikolas Batum bio nepogrešiv. Na meč sam išao najviše zbog Janika Bokoloa koga sam, najzad, uhvatio posle meča ali zašto sam ga jurio i o čemu smo pričali, sutra ili jednog od narednih dana.

Iz Oliimpijskog parka otišao sam na „party“ koji je priredila firma „P&G“, jedan od sponsora Olimpijade a takođe i Olimpijskog komiteta Srbije pa je prisustvo Vlade Divca i Đorđa Vbičackog bilo logično. Ova multinacionalna kompanija ima program koji se zove „Hvala mama“ i u okviru koga je u London dovela mnogo majki učesnika Olimpijade. Iz Srbije su stigle Goca Filipović, majka Filipa Filipovića, i Vesna Španović, majka Ivane Španović. Ideja je sjajna, kao zahvalnost ženama koje su ne samo rodile sjajne sportiste već i mnogo učinile da oni dođu do šampionskih visina i stignu na olimpijske igre. Veče je proteklo u sjajnom raspoloženju, Goca i Vesna su grupi naših novinara pričale o tome kako su Filip i Ivana počeli da se bave sportom. Divac je bio jedna od zvezda večeri jer su mnogi hteli da se slikaju sa njim. Usput, ispriča mi anegdotu iz olimpijskog sela. Kaže, zove ga neko. Okrene se i vidi... Boba Bimona, legendarnog skakača u dalj koji je 1968. u Meksiku sa 8,90 postavio „svemirski“ rekord u skoku u dalje. „Hoću da se slikam sa tobom“, reče mu Bob.“Ne, ja hoću da se slikam sa tobom“, uzvratio je Divac. Htede da mi pokaže sliku u telefonmu, ali crkla baterija...Obećao da će je poslati kad je napuni. Ođednom, u drugom delu sale nastade neka gužva, sjatili se ljudi oko nekoga koga od mase sveta ne mogu da vidim. Jedan bugarski novinar me oabeveštava: „Stigli princ Vilijam i princeza Kejt“. Pređoh s druge strane, zagledah se u par ali nešto mi sumnjivo...On liiči na Vilijama, ali one ne liči na Kejt. Vidim, svi se slikaju sa njima. Oni ljubazni, zastanu sa svakim, razmene par reči. Dođoše i do mama naših junakinja. Dok se princ , ako je on, pozdravljao sa Gocom i Vesnom kažem mu ko su one, odnosno ko su im deca. Iznenadio me rekavši da Srbija u četvrt-finalu igra sa Australijom. Kažem da očito prati vaterpolo, bio je na meču SAD-Srbija...“Ne, nisam bio na toj utakmici“, reče. Tu mi je definitivno usadio crv sumnje jer je princ Vilijam zaista bio na našoj utakmici sa Amerikancima. Promuvah se malo i od organiozatora dobih informaciju da je reč o dvojniku princa Vilijama.Na izlazu se opet sretoh sa njim. Čestitao sam na sjajno odigranoj ulozi a on mi dade vizit-kartu na kojoj u gornjem delu piše“ Princ William Lookalike“ a ispod toga obaveštenje da je „na raspolaganju za slikanje, snimanje, korporativne aktivnosti i PR poslove“. Ispod stoji i pravo ime: Sajmon Vatkinson, potom telefon i e-mail adresa. Za znatiželjne, evo njegove web- stranice: www.princewilliamlookalike.com Zanimljiva profesija: dubler princa.

Dok smo se mi družili sa „princem“, stiže mi poruka iz košarkaške dvorane: Španija- Brazil 82-88. Iznenađnje? Ne bih rekao. U španskoj štampi se dva dana goovorilo o mogućnosti „nedovoljnog zalaganja“ kako bi se utakmica izgubila jer u tom slučaju Španija kao treća u eventualnom polufinalu ne ide na Amerikance. Problem je bio što je u istoj situaciji bio i Brazil. Pošto je neko morao da pobedi, kocka je pala na stranu Brazilaca koji su poslednju četvrtinu dobili sa 31-16. Ako je bilo kalkulisanja, videćemo ko je bolje računao. Španska štampa je spremala teren za poraz tvrdeći da eventualno „nedovoljno zalaganje“ ne šteti nikome već samo brani sopstvene interese...Nije nego. Pre neki dan su neki takmičari u bambigtonu isključeni sa turnira zbog kalkulisanja, isto kao i alžirski atletičar Tufik Maklufi koji je namerno odustao u trci na 800 metara kako bi sačuvao snagu ya 1.500 gde je važio za jednog od favorita a povrh svega je sa stgaze otišao u svlačionicu preko zaletišta za skok s motkom.

Košarkaško veče završili su Argentina i SAD,97-126. U jednom trenutku , sredinom treće četvrtine, bilo je 62-62 a onda su Amerikanci ubacili u petu...Program četvrtfinala obećava puno: SAD-Australija, Rusija-Litvanija,Francuska-Španija, Brazil-Argentina.