Posle košarkaškog dana u sredu u četvrtak sam imao (veliko) atletsko zadovoljstvo. Prvo sam u popodnevnim satima prisustvovao konferenciji za štampu u organizaciji firme „P&G“ na kojoj su, pored ostalih, bili Tajson Gej i Pola Ratklif. Zanimljiva priča o detinjstvu, o ulozi roditelja za njihovo opredeljenje za sport a sve u okviru sjajne ideje o dovođenju 103 majke čija se deca takmiče na londonskoj Olimpijadi.

Posle zvaničnog dela konferencije uspeo sam da se probijem do Tajsona Geja koji je „šmugnuo“ na prva otvorena vrata, ali se na poziv okrenuo i ljubazno saslušao pitanje. Želeo sam da znam da li je moguće da se granica na 100 metara spusti ispod 9,50. Odgovorio je kao iz topa:

-Naravno da jeste ! Ni jedan rekord nije večan...

Na dodatno pitanje šta najbrži ljudi sveta, među kojima je i on (u Londonu mu je medalja na 100 metara izmakla za stotionku, bio je četvrti) trostruki svetski prvak iz Osake 2007 (100,200,4x100 metara) se malo zamislio a onda rekao:

-Naporan trening i poboljšanje brzine u prvih 10 metara, od starta.Tu ima prostora za
napredak.

Nije bilo više vremena ni za šta, ionako sam narušio protokol pošto pojedinačna pitanja nisu bila predviđena. Izustih samo „Bolt“ na šta se nasmešio, odmahnuo rukom i otišao...

Pravo sa susreta sa njim odoh na Olimpijski stadion, da gledam atletiku i uživam. Imao sam sreću da budem prisutan obaranju prvog svetskog rekorda u Londonu 2012. Kenijac David Lekuta Rudiša istrčao je 800 metara za 1:40,91 i postao prvi čovek koji je granicu spustio ispod 1:41,0. Odlučio se za solo-trku u drugom krugu, ubacio „u petu“ i kao da je rekjao: „Ja odoh a vi kako hoćete“. Trkao se samo s vremenom i- dobio. Njegov stari svetski rekord, postavljen u Riminiju 29.avgusta 2010, bio je 10 stotinki slabiji. Kakva trka...Sebastijan Kou, prvi čovek londonske olimpijade, bio je svetski rekorder u ovoj disciplini 16 godina, od 1981. kada je istrčao 1:41,73 (kakvo vreme !) dok ga 1997. nije nadmašio Kenijac sa danskim pasošem Vilson Kipketer (1:41,24). Nisam ga video u masi od 80.000 oduševljenih gledalaca, ali siguirno je, kao pravi engleski džentlmen, pozdravio veliklog šampiona koji je, eto, svetski rekord istrčao baš u njegovom Londonu.

Sa najvećim nadama iščekivala se finalna trka na 200 metara. Dilema da li će Usein Bolt pobediti bila je mnogo manja od one das li će oboriti svetski rekord. Prvo se desilo, drugo nije, mada je posle prve „stotke“ izgledalo da je i to moguće. Već u krivini Bolt je leteo, bio ispred svih iako je krenuo iz sedme staze, ali je pred ciljem opet, po običaju, malo usporio i čak stigao da kažiprstom leve ruke „ućutka“ nekoga, možda sve one koji su sumnjali u njega posle nekih ovogodišnjih poraza na mitinzima. Nije oborio svetski rekord, ali je ušao u istoriju kao prvi čovek koji je pobedio na 100 i 200 metara na dve uzastopne olimpijade a s obzirom da ima i zlato iz Pekinga u štafeti 4x100 metara sva je prilika da će ovde doći do 6. zlata. U trci na 100 metara drugi je bio njegov zemljak Blejlk, na 200 im se pridružio Voren Veir. Šta li jedu ti Jamajčani, od čega li su im mišićna vlakna ?

Sjajno atletsko veče završavaju destobojci, dupla radost za Amerikance, Ašton Iton je prvi sa velikom prednosšću, Trej Hardi drugi a Kubanac Leonel Suarez treći. U troskoku je pobedio Kristijan Tejlor sa 17,81. Ženska štafeta SAD 4x100 obećava da može bar do olimpijskog rekorda (41,60, DDR još od 1980) jer je u kvalifikacijama istrčakala 41,64.

Kakvo veče na „kraljici“ sportova sa kraljevima poput Rudiše i Bolta ! U petak, zbog košarke i vaterpola, ne mogu na atletiku, ali eto mene u subotu....