Neda nam se...Bolje rečeno, neda im se. Ova generacija sjajnih vaterpolista Srbije osvojila je sve-osim zlatne olimpijske medalje. Neće je imati ni posle Londona. Sijaće i bronza, ako je bude posle duela sa Crnogorcima, ali većina naših momaka taj trofej ima iz Pekinga 2008, neki imaju i srebro iz Atina 2004 a bronza je bila i u Sidneju 2000. Neuspeh ? Ne bih rekao, u sportu se dobija i gubi. Više je reč o razočarenju, pre svega samih igrača, pa zatim i našem navijačkom. Jednostavno, navikli su nas na uspehe i medalje i kad izostanu čudimo se kako se i zašto to desilo. Kao da drugi ne igraju. Bilo je gundjanja na račun sudjenja, deo prigovora svakako stoji, ali Italija je vodila od početka do kraja, delovala sigurnije, naši su pogadjali stative i prečke a oni davali golove. Isto kao i odbojkaši i rukometaši i vaterpolisti imaju pravo na kiks, na rezultat slabiji od očekivanog, ali nevolja je što se svima to desilo u isto vreme i na istom mestu-na Olimpijadi. Većina vaterpolista imaće novu šansu u Riju za 4 godine, ali žal za londonskim finalom zauvek će ostati kao potopljeni san.

Italija će u finalu igrati protiv Hrvatske na čijem je čelu Ratko Rudić, najtrofejniji stručnjak u istoriji ovog sporta. Ovo mu je 36 trofej kao treneru, 64. računajući i sjajnu igračku karijeru u Jadranu, Partizanu i jugoslovbenskoj reprezentaciji. Već ima 6 olimpijskih medalja, jednu kao igrač (srebrnu iz Moskve 1980), tri zlata sa Jugoslavijom (1984,1988) i Italijom (1992), jednu bronzu (sa Italijom 1996) i sada zlato ili srebro sa Hrvatskom. Ima i tri titule prvaka sveta i takodje tri evropske krune...Jedino sa Amerikancima, čiji je selektor bio od 2000. do 2004, nije osvajao značajne trofeje. Hrvatsku vodi od 2005 i redja uspehe. Majstor svog zanata.

Pre vaterpola bio sam na košarci, Španija-Rusija (67-59). Relativno očekivan rezultat sa neočivanim tokom utakmice. Španci su u prvih 20 minuta dali 20 poena a primili 31. Trojka Rudija Fernandeya u prvom napadu treće četvrtine nagovestila je promenu ritma meča a trojka Hose Kalderona donela je izjednačenja 46-46 posle 30 minuta. U poslednjih 10 igrala je samo Španija. Možda je razlog poraza Rusa slabo šuterko veče Kirilineka. Šutirao je 1/7 za dva poena, 1/5 trojke, 5/10 slobodna bacanja. Očajno slabo za igrača njegovih kvaliteta, ali svakom može da se desi slab dan.

Španci su ispunili plan, opet su u finalu, kao pre četiri godine u Pekingu i opet protiv istog rivala, Sjedinjenih Američkih Država. Ako su kalkulisali u onom meču sa Brazilom, očito je da su dobro procenili i stigli tamo gde su hteli da budu. Pre četiri godine odigrali su odličnu utakmicu i pružili sjajajn otpor (107-118). Da li je moguća repriza u Londonu ? Rekao bih da jeste, iako ovaj američki tim deluje moćnije od onog u Pekingu. Amerikanci su svom polufinalnom meču sigurno pobedili argentinske veterane (109-83) koji su se dobro držali do sredine treće četvrtine, dok je bilo snage.

Nekoliko dana pre odlaska za London Amerikanci su u Barseloni pobedili Španiju sa 100-78, ali siguran sam da je Serdjo Skariolo, selektor Španije, pokušavao da sakrije neku kartu za eventualno finale u Londonu. Verujem da je u tome uspeo, verujem da će meč biti mnogo neizvesniji nego onaj u Barseloni, verujem da je ekipa SAD poprilični favorit ali ne očekujem laku pobedu. Španija nije sasvim bez šanse, iako bih rekao da one ne prelaze više od 20%. Protiv ovakve američke ekipe to uopšte nije malo.

Žao mi je što zbog vaterpola nisam bio na atletici. Pao je još jedan svetski rekord, onaj koji sam „namirisao“ prethodnog dana: američka ženska štafeta trčala je fantastično još u kvalifikacijama (41,64, samo 4 stotinke slabije od olimpijskog rekorda DDR iz 1980) a u finalu je štoperica stala na 40,82. Pao je jedan od najstarijih svetskih rekorda-41,37 Nemačke Demokratske Republike koji su 6.oktobra 1985. u Kamberi (Australija) postavile Zilke Gladiš, Sabine Rieger, Ingrid Auersvald i Marles Ger. Titulu su im preotele Tiana Medison, Alison Feliks, Bjanka Najt i Karmelita Džeter. Dok su Amerikanke vratile primat na 4x100 posle dva poraza na dve prethodne olimpijade, američki sprinteri u štafeti 4x400 izgubili su dominaciju jer ih je pretekla štafeta Bahama (2:56,72) zahvaljujući sjajnoj trci poslednjeg člana, Ramona Milera koji je nadmašio Andjelo Tejlora.

A uzbudjenja na atletici neće nedostajati ni poslednja dva dana. Dovoljno je reći: trči Bolt. Makar i u štafeti 4x100.