Više od sporta

Novo izdanje: Zadnja posta Timok 2 "preplavila" Zaječar

Kažu da takva promocija jedne knjiga nikada nije vidjena u Zaječaru.Toliko ljudi nije bilo na premijerama pozorišta "Zoran Radmilović" u kome se u četvrtak stajalo, ali i oni koji su prestajali po 100 minuta ni jednog trenutka nisu zažalili.Više od 400 ljudi došlo je da prisustvuje predstavljanju novog izdanja naše kuće "Zadnja pošta Timok 2" autora Vladimira Stankovića. Prvo izdanje pod istim nazivom pojavilo se pre 5 godina sa 20 priča o Zaječaru iz sredine 50-ih do pred kraj 60-ih godina prošlog veka. Posle odličnog prijema knjige autor je, na nagovor prijatelja, napisao nastavak, dodao je još 22 priče i mnogo novih fotografija. Rezultat je knjiga na 340 strana sa 42 priče, pre svega, o duhu grada na dva Timoka, o ljudima koji su taj duh negovali i učinili da Zaječar bude prepoznatljiv po tome. Na promociji su govorili Bora Dimitrijević, arheolog, dugogodišnji direktor Zaječarskog muzeja, profesor Miloš-Miša Vešović i autor, a nezaboravno veče upotpunili su bard naše pozorišne i filmske scene Ivan Bekjarev, koji je čitao odlomke iz knjige, kao i pevač Željko Vasić, imače Zaječarac. Spektakl su upotpunili lokalni muzičari Biljana Ilić i Miša Antić koji su izveli 4 kompozicije Slobodana Perovića, nastale na reči Vladimira...

pročitaj više...

Glumac Petar Strugar - Kako sam doživeo Mošu

Priznajem, nisam znao ko je bio Blagoje-Moša Marjanović. Da li treba reći da sam srećan što sam saznao ko je, šta je i kakakv je bio ? Moram li da ističem da sam ponosan što je baš meni pripala čast da na filmu i TV oživim lik ovog velikog fudbalera nog čoveka ? Mislim da se odgovori podrazumevaju. Kada sam čuo da se priprema „kastings“ za film i TV seriju na temu fudbala, nisam se više nadao da ću proći, tim pre kad sam čuo da će se uz glumačke kvalitete tražiti i fudbalsko umeće a ja sam, što se lopte tiče, bio veštiji rukama-igrao sam odbojku i košarku. Ipak, prijavio sam se i-prošao. Kako su tekle pripreme za snimanje, kako sam „uranjao“ u lik koji je trebalo da „oživim“, sve više sam bio uveren da smo svi zajedno na putu da napravimo nešto lepo i veliko. Priča je već sama po sebi bila sjajna, scenario je takodje obećavao a ekipa koju je okupio reditelj Dragan Bjelogrlić bila je od prvog dana mladalački ambiciozna, željna da već na početku karijere iskoristi sjajnu šansa koja se ukazala. Ubrzo sam dobili iskopiranu knjigu „1000 golova Moše Marjanovića“, ovu istu za čije reprint izdanje sada pišem ovaj tekst -uz zahvalnost izdavačkoj kući „Više od sporta“ što se odlučila da i na ovaj način oda zasluženi omaž Moši i njegovim drugovima koji su stvarali istoriju srpskog fudbala- iz koje sam saznao dosta o liku koji je trebalo da interpretiram. Naravno, pročitao sam i knjigu „Montevideo, Bog te video“ koja je bila osnova za celu priču a upoznao sam i porodicu Moše Marjanovića. Sve to mi je pomoglo da nadjem liniju kojom ću ići u pokušaju da dočaram Mošu. Od prvog dana mi je bilo jasno da se ne mogu salepo držati činjenica jer je ipak reč o filmu, umetnosti koja ima svoja pravila koja dozvoljavaju izvesna odstupanja od realnih dogadjaja. Ono što sam u svakom trenutku nastojao bilo je da moj Moša ne uvredi nekoga, da ne bude prepotentan, nepromišljen. Ja sam Mošu doživeo kao gospodina, kao čoveka koji je svojim sportskim umećem i kompletnim držanjem postavio visoke norme u ponašanju i odnosa prema poslu. On je bio pravi profesionalac, ne samo zbog novca koji je primao već zbog odnosa prema poslu, igranju fudbala, koji je radio. Čuo sam da je bio arbitar mode, da je imao svog krojača, obućara, svoj parfem...Doživeo sam ga kao čoveka koji sve što radi radi sa urodjenom dozom gospodstva. Kada se glumačka ekipa skupila malo smo se iznenadili žestokim fudbalskim trenzimima kojima smo bili podvrgnuti. Možda ljudi neće verovati, ali tri puta nedeljno smo trenirali fudbal a tri puta radili na kondiciji. Imali smo dva fudbalska trenera i jednog kondicionog. Hvala Aleksandru Popoviću, Aleksnadru Milenkoviću i Draganu Dakoviću što su nam pomogli da naše fudbalske uloge lakše savladamo. Ako me pitate ko je medju nama najtalentovaniji za fudbal, rekao bih da je to Andrija Kuzmanović koji u filmu tumači lik golmana Milovana Jakšića. On je aktivno igrao fudbal i to baš kao golman, čak je, koliko znam, neko vreme bio profesionalac u Egiptu. Sa manjim izuzecima, nisam poznavao ekipu mladih glumaca sa kojima ću krenuti u ovu fudbalsko-filmsku avanturu. Znao sam samo Andriju Kuzmanovića sa Sterijinog pozorja mladih a nekoliko meseci pre početka snimanja upoznao sam i Miloša Bigovića koji tumači lik Tirketa. Tokom snimanja smo se, razumljivo, svi zbližili i danas se i privatno družimo, izlazimo zajedno i imamo čitav program aktivnosti. Mi smo, što bi rekao naš filmski selektor Boško Simonović-Dunster, stvarno postali tim. Da li se bojim da će mi karijeru obeležiti ova uloga i da će me publika pamtiti samo kao Mošu ? Ne, mada ću verovatno jedno vreme biti prepoznatljiv samo po njoj. Uostalom, šta fali Voji Brajoviću i Draganu Nikoliću koji su za mnoge i posle 40 godina ostali Tihi i Prle? Ako Miloš i ja neko vreme budemo Moša i Tirke, Tirke i Moša, to će samo biti znak da smo naš posao uradili kako valja. Uzgred, dobio sam ulogu u „Ateljeu 2012“, igraću u jednom Šekspirovom komadu... Moša je voleo pozorište.

Zoran Mihajlović, karikaturist:

-Ova knjiga je jednako dobra u odbrani, na sredini terena i napadu. Ona prodire po bokovima do suštine fudbala, tandem autora perom pravi piruete kao Maradona nekad na terenu. Ova knjiga je Više od igre!
Srdjan Pestorić, novinar "Sporta":

- "Misli o fudbalu" je sjajno spakovana knjiga od dva majstora, pisane reci i karikature. Posle " Montevideo, Bog te video" po mom misljenju jos jedno sjajno delo Vladimira Stankovica, koji i definitivno-ovog puta u društvu duhovitog Aleksandra Blatnika - ostavlja trag kada su fudbal i interesantna fudbalska literatura u pitanju.
Krsto Bobot, advokat:

- Sjajan spoj duhovitih i poučnih izreka i karikatura o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Čestitke autorima.
Dejan Petrović, esejist i filmski kritičar:

- Sve sto ste ikada želeli da znate o fudbalu iznutra, a niste imali koga da pitate, naći ćete u ovoj knjizi. Unikatan priručnik koji može da vas drži u svetu fudbala i van sezone, a ono što smo mislili da je sporedno postavlja na mesto glavnog. "Misli o fudbalu" će voleti i oni koji fudbal ne vole.
Dragan Pantelić, bivši reprezentativac:

- ''Rodile majke sinove, jedan postao svetski golman drugi svetski novinar i svetski karikaturista. Čestitam."
Dr Milan Kovačevic profesor na Elektronskom fakultetu u Nišu autor knjige''Kafansko fudbalsko društvo''

- ''Zabavno i poučno. Najviše mi se svidja Duško Radović: Fudbal okuplja dve vrste muškaraca, one koji nemaju devojke i one koji imaju žene".
Toša Borković, karikaturist:

- Majstorski dupli pas Stanković-Blatnik.Knjiga je sjajna!
Zoran Pajčin, službenik:

- Hvala autorima za ovu divnu knjigu. Najviše mi se dopala ona Maradonina izjava da bi u belom odelu, na venčanju, bez razmišljanja grudima zaustavio prljau leptu. Kakva strast!
Milan Nastić, novinar:

- Dva masjtora pera pokazala su kako se pravi delo koje će dugo trajati.
Nenad Stefanović, sportski TV i radio komentator:

- Korisna i poučna knjiga, citati su za svaku priliku a ilustracije duhovite.
Mića Miloradović, karikaturist:

- Dva momka ispod Kraljevice, koji su kao klinci šutirali "puvalo", kad su se dokopali prave lopte odmah su počeli da se druže sa Peleom, Maradonom , Šekijem, Kempesom, Zidanom, ali i sa Hovivom, Sempeom, Boskom Mordiljom i ostalim asovima. Iz tog druženja nastala je ova lepa knjiga. Jer i karikatura je igra kao i fudbal.Mozda i više od igre. Samo nacrtana lopta jeste prava ,iz te lopte se radja i humor. Zezajte se i dalje.

Više od sporta d.o.o. Beograd

KNJIGE MOŽETE PORUČITI NA

011/27-60-154 060/57-57-552

info@viseodsporta.com

KO SMO?

Više od sporta d.o.o. za izdavačku delatnost i medijske komunikacije nastala je 2012. godine kao rezultat timskog rada doajena sportskog novinarstva Vladimira Stankovića i dugogodišnjeg urednika popularnih magazina Vlade Nedanoskog.